Poreklo : Nalazi se samo na malom području u Indiji, na manje od 100 km2. Andhra Pradesh: Rezervat ( šuma ) između Nandyal i Giddalur.
Stanište : Polu-arborealna vrsta – nastanjuje niže delove rastinja i često u zatočeništvu naprave sklonište na nekih 10-20 cm visine iako im obezbedite viši terarijum. Tolerišu i višu i nižu vlažnost, ali treba održavati vlažnost umerenom.
Terarijum : Minimalne dimenzije 25 x 25 x 35cm za odraslog pauka. Treba viši terarijum, jer je ovo arborealna vrsta većinu vremena provodi u višim delovima terarijuma ( 10-30 cm visine recimo).
Podloga : Tresetna. Nije bitna debljina, mada što deblja podloga bolje će zadržavati vlagu, koja je ovoj vrsti potrebna, tako da preporučujem nekih 3-5cm. Dok su male vole da se sakrivaju i kopaju ponekad, treba imati to u vidu.
Temperatura : Dnevna od 23 C – 28 C bi bila idealna, ali mogu da podnesu i malo niže i više temperature, ali ne na duže periode. Noćna temperatura može biti malo niža oko 20 C. Nije potrebno grejati terarijume posebno, jedino ako duže vreme bude niska temperatura, tada možete koristiti sijalicu ili kabl grejač, ali poželjno ga je staviti na bočne stranice terarijuma, jer ukoliko je tarantuli toplo, ona se zavlači u podlogu, a ako je ispod grejač, može se skuvati i uginuti.
Vlažnost vazduha : Radi informacije, u njihovom prirodnom okruženju za sada nije definitivno poznato kakvi su uslovi jer je veoma mala oblast gde se mogu naći,ali iz iskustva im nije potrebna visoka vlaga vazduha. Orošavanje terarijuma jednom u 4-5 dana je dovoljno i to umereno. Posudica sa vodom će pomoći kod održavanja vlažnosti.
Voda : Mora imati uvek dostupnu posudu sa vodom, to važi za odrasle jedinke, mladi piju sa treseta ili ivica posudice posle orošavanja.
Ishrana : Tenebrija (Tenbrio molitor),fobasi(Zoophobas morio),leteralis(Blatta laterelis),dubia(Blaptica dubia), cvrčak(Gryllus assimilis)…
Veličina i brzina rasta : Oko 14-15cm , rastu brzo. Ženke su uglavnom veće i krupnije od mužjaka, koji dostižu polnu zrelost sa nekih 12ak cm rasponom nogu. Spadaju u najmanje Poecilotheria-e.
Ponašanje : Brze su dosta,ali kao i većina iz roda Poecilotheria nisu živčane i ne trče na svako pomeranje. Nisu agresivne,ali poseduju jači otrov tako da se ne preporučuje uzimanje u ruke nikako.
Toksičnost : Dosta jak otrov, kao i sve vrste iz roda Poecilotheria, tako da treba voditi mnogo računa pri rukovanju i održavanju terarijuma.
Razmnožavanje: Do ove godine (2016.) nismo imali uspeha sa razmnožavanjem ( samo jedan loš kokon 2015. godine), dok je ove bio potpuni pogodak sa 3 uspešna legla u 30-40 dana razmaka kod tri ženke od pet parenih. Parenje nije komplikovano ali je komplikovano dobiti kokon i uspešno održati larve do stadiuma prvog presvlačenja. Mužjaka trebate pustiti uz nadzor kod ženke u terarijum i videti reakciju. Mužjaci odmah osete prisustvo ženke i kren da lupkaju u ritmu koji mami ženku van skloništa. Ukoliko i ona lupka prednjim nogama znači da je spremna da se pari. U tom slučaju možete da ih ostavite i zajedno u jednoj većoj kutiji i zatvorite jer njihova igranka može da potraje satima( mi ih ostavljamo 3-15 dana zajedno). U tom periodu se oni pare i mužjak može napraviti i poneki “sperm web” u toj kutiji. Nekoliko puta to ponovima u roku od 2-3 meseca i onda ženku dobro hranimo. Zimi se trebaju spustiti temperature na nekih 18-20 stepeni a leti naravno podići, možete pojačati orošavanje tada i nadati se da će ženka da napravi kokon. 30-40 dana nakon poleganja možete izvaditi kokon od ženke. Trebalo bi da su jaja već u L1-L2 stadiumu, znači da imaju nožice i glavice, da nisu samo jaja. Zanimljivo je da P.metallica ima 4 stadiuma što retko koja vrsta tarantule ima, pa je i to izdvaja iz gomile drugih. Mladunci kada se presvuku u 1. presvlačenje i počnu da se hrane imaju 2,5 cm raspon nogu, i legla broj 100 ak komada.