Eublaberus distanti

Poreklo : Južna Amerika.

Terarijum : Možete ih držati bukvalno u bilo čemu. Ja koristim plastične kutije, veličine 40x30x30 cm.

Podloga : Ova vrsta većinu vremena provodi pod zemljom, tako da je podloga obavezna. Predlažem da to bude zemljana, jer zahtevaju  višu vlagu i podloga treba da je stalno pokvašena površinski, a dublji slojevi da su relativno vlažni da se ne pojavi buđ. Debljina zavisi od broja jedinki koji imate, ali ja preporučujem minimum od 15cm.  Možete koristiti kokosov treset ili neku drugu vrstu treseta, humus ili neku mešavinu zemlje samo budite sigurni da nema nikakvih pesticida ili hemikalija.

Temperatura : Treba da bude 30 C – 33 C kako bi se razmnožavale maksimalno brzo. Ako ipak ne želite da ih razmnožavate ili želite da  zaustavite razmnožavanje, samo snizite temperaturu na nekih 25 stepeni. Svetlost im naravno ne smeta,ali je ne vole kao i svi drugi žohari.

Vlažnost vazduha : Vlažnost im je bitna i zbog toga ne treba praviti veliki ventilacioni otvor, ali se mora voditi računa da se voda ne kondenzuje na ivicama, jer može lako doći do buđi. Treba im davati razno voće i povrće koje će povisiti vlagu i održati je na potrebnom nivou.

Voda : Vodu dobijaju iz podloge koju vlažite i iz hrane kojom ih hranite(voće i povrće).

Ishrana : Jedu sve i svašta. Ja koristim dehidriranu hranu za pse i voće i povrće im ubacujem svaki ili svaki drugi dan. Ubacite bolje manje nego više hrane da se ne ubuđa, posle nekoliko hranjenja ćete znati koliko mogu da pojedu za jedan dan i toliko ih hranite.

Veličina i brzina rasta : 6-6.5cm, mlade kada se rode su velike oko 3-4mm, sporije rastu i treba im sigurno 4.5-5 meseci da porastu maksimalno jer su veoma velike, neke nimfe koje sam vagao su imale i do 10 grama.

Razmnožavanje: Od rođenja pa do polne zrelosti ovoj vrsti žohara treba nekih 4.5-5 meseci pri temperaturi od 30-35 stepeni Celziusa.  Nakon parenja ženka nosi u sebi ooteku, nekih 14-21 dan,  u kojoj se nalazi 20-30 malih, koji se radaju živi i sposobni za samostalan  život. Zato su žohari i cenjeni i često držani zbog hrane, jer nisu kanibali i ne treba ih odvajati po veličini niti im je potrebna inkubacija, a  usput su, što je najvažnije, veoma hranljivi. Ova vrsta žohara spada u grupu koja se relativno brzo razmnožava kada se dostigne  određena veličina kolonije.